Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

VASKRS - PRAZNIK NAD PRAZNICIMA

”…Ja sam uskrsnuće i život. Ko veruje u mene ako i umre živeće i niko od živih ko veruje u mene neće umreti zauvek…”
Isus, Jevanđelje
Uskrs ili Vaskrs se u narodu, pored Božića,  doživljava kao najveći hrišćanski praznik i slavi kao i rođenje Hristovo tri dana. Crkva ga smatra i najvećim praznikom  u godini, otuda se često može čuti kako je „praznik nad praznicima“. Vaskrs uvek pada u nedelju, i to u prvu nedelju posle punog meseca, odnosno prolećne ravnodnevnice. S obzirom na to da spada u pokretne praznike, datum njegovog  praznovanja može biti u opsegu od pet sedmica, ili 35 dana. Najranije može da se slavi 22. marta  po starom ili 4. aprila po novom kalendaru, a najkasnije 25. aprila, odnosno 8. maja. To znači da se u prvom slučaju  slavi pre Blagovesti, a u drugom posle Đurđevdana. 
 
Kao i Božić, i Vaskrs obiluje mnoštvom običaja. U njegovom obeležavanju preovlađuju crkveni elementi, jer se slavi kao uspomena na Hristovo stradanje ili smrt, ali i kao njegovo vaskrsenje iz mrtvih. U narodu su pored crkvenih elemenata sačuvani i neki drugi simboli koji potiču  iz znatno starijih religijskih epoha i tiču se kulta prirode i njenog obnavljanja iz zimskog sna. 
 
Vaskršnje jutrenje u crkvi i tropar u kući
 
To je praznik  radosti i veselja, dan opšteg praštanja i druženja. Za njega je karakterističan pozdrav „Hristos voskrese“, na koji se otpozdralja sa „Vaistinu voskrese“. Taj pozdrav  upražnjava se od vaskršnjeg jutrenja sve do Spasovdana. 
Na sam dan Uskrsa, odmah posle ponoći, u crkvi se vaskrsenje Hristovo proslavlja zvonjavom zvona, litijama oko crkve i službom - vaskršnjim jutrenjem. Po dolasku s jutrenja u crkvi, u kojoj se svima dele uskršnja jaja,  pravilo  je da se okupi porodica i da se svi tucaju farbanim jajima. 
 
Običaj je da se na Vaskrs  ustaje ranije. Ponegde se još uvek može naići na praksu  da domaćica pripremi vodu za umivanje za ukućane u koju se stavi “čuvarkuća”, dren, bosiljak i zdravac. Jedno od brojih verovanja koja postoje kada je ovaj praznik u pitanju jeste da decu valja dotaći crvenim jajetom  da budu crvena i zdrava tokom cele godine. 
 
Nakon dolaska iz crkve sa vaskršnje liturgije,  ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, a onda kadi i celu kuću. Peva se vaskršnji tropar, naglas se čita “Oče naš” i druge molitve. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu. 
 
Z. Milosavljević
April 2019.
 
Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 564.