Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

UKRAS PROLEĆA, SIMBOL PRAVE LJUBAVI

Veruje se da je ljubičasti jorgovan simbol prave ljubavi,  beli ukazuje na nevinost, ali je svakako u pitanju cveće koje proleće čini još lepšim i mirišljavijim

Uzgaja se u dekorativne svrhe, ali i za preradu u farmaceutskoj i industriji parfema. Razmnožava se iz semena ili kalemljenjem.
 
Jorgovan – latinski naziv Syringa vulgaris, familija Olecaeae (maslina) – rasprostranjen je u svim delovima istočne Evrope i Male Azije, kao i u vrtovima širom Severne Amerike. Poreklo vodi iz Turske, a kod nas se najčešće uzgaja kao ukrasno drvo za bašte. Kao cvet, omiljen je u hrišćanstvu u vreme Uskrsa.
Reč je drvetu koje dostiže visinu od 2 do 10 metara. Početkom maja jorgovan će nas obradovati  divnim cvetovima opojnog mirisa. Mogu biti ružičaste, bele, žute, ljubičaste, crvene i plave boje. Kod nas je najzastupljeniji ljubičasti jorgovan. Listovi su srcoliki, naspramno postavljeni, dok su kod vrsta nižeg rasta više kapljastog izgleda.
Biljka cveta u periodu od aprila do maja, a cvetovi jorgovana su jako mirisni, piramidalnog oblika, skupljeni u cvast. Svaki cvet je veličine od 5 do 10 milimetara. Plod biljke jorgovana je čaura koja puca kad sazri i daje seme. Uzgaja se u dekorativne svrhe, ali i za potrebe u farmaceutskoj i industriji parfema.
     
Drvo sunca, vlažnog i oceditog zemljišta
     
Jorgovan traži sadnju na mesto gde ima dosta sunca. Prija mu i lagana hladovina, kao i zemljište koje je dovoljno vlažno i drenirano. Najpovoljniji period za sadnju je u jesen ili proleće. Sadnja se obavlja na razmaku od 1,5 do 5 metara, zavisno od sorte ili vrste i koliki joj je prostor potreban za grananje.
Kad iskopamo dovoljno duboku rupu, dodajemo kompost i posle toga posadimo jorgovan. Nakon sadnje, biljka zahteva obilno zalivanje. 
Presađivanje se obavlja u proleće. Mlade biljke jorgovana dobro ga podnose. Neko preporučuje i presađivanje u jesen, jer tada biljka ulazi u fazu mirovanja. Za presađivanje je potrebna dobra drenaža i kiselo zemljište.
     
Razmnožavanje je najbolje sprovesti od marta do juna, jer je taj period najpogodniji za ukorenjavanje. Reznice jorgovana su obično dužine od 20 do 25 cm, sa nekih pet do šest listova. Na donjem kraju reznice, ispod kolenca, obavlja se orezivanje, jer će se odatle pojaviti koren. Bilo bi dobro da koren, kad se pojavi, potopimo u hormone za zakorenjavanje i stavimo u mešavinu humusa i zemlje. Posle toga, prekrije se najlonom i stavi na toplo mesto, sa dosta (ali ne i previše) sunčeve svetlosti. Potrebno je reznice zalivati i prskati mlakom vodom. Zemlja ne sme da bude previše vlažna, jer lako dolazi do truljenja. Najlon bi trebalo podizati svakog dana da uđe svež vazduh. Jorgovan se može razmnožavati i iz semena i kalemljenjem.
     
Rezidba počinje kad precvetaju cvasti
   
Kalemljenje jorgovana primenjuje se u martu i aprilu, kad kreće vegetacija. To je prosto spajanje koje se primenjuje kad su podloga i kalem-grančica približno iste debljine. Sa podloge se uklone svi pupoljci skalpelom, napravi se presek makazama i kosina skalpelom. Kalem-grančica se poklapa sa kosinom podloge. Na kalem-grančici trebalo bi da ostavimo dva pupoljka. Ukoliko preseci lepo legnu, spajamo ih tako što ćemo ih vezati trakom ili kanapom za kalemljenje. Posle vezivanja potrebno je premazati vrh kalem-grančice kalemarskim voskom. Jorgovan brzo raste. Ali, da bi gajenje bilo uspešno, moramo biti upoznati sa nekim sitnicama kako bi se biljka pravilno razvijala.
     
U proleće je jorgovanu potrebno dodavanje sloja malča i komposta. Takođe, trebalo bi ga prihraniti  đubrivima koja su bogata fosforom. Na taj način podstičemo cvetanje. Isti postupak treba ponoviti kad prođe cvetanje. Kod jorgovana rezidba počinje onog trenutka kad se završi sezona, odnosno - kad precvetaju i poslednje mirišljave cvasti. Moramo biti oprezni jer on na mladim granama daje cvetove posle perioda od jedne do pet godina. Uklanjanjem trećine starih grana svake godine sprovodi se podmlađivanje biljke. Potrebno je da ostavite dovoljan razmak između većih grana da bi celo stablo dobijalo podjednaku količinu sunčeve svetlosti. 
     
Trebalo bi takođe proveriti i da li ima novih izdanaka uz sam koren. Odstranite ih jer oni nepotrebno troše snagu biljke.
 
April 2019.
 
Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 564.