Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

REZIDBA ZA PODMLAĐIVANJE VOĆAKA

Novi život starih stabala, za suviše stara i iznurena stabla ova mera najčešće nema efekta

Ukoliko želite da sačuvate staro, iznureno stablo neke omiljene voćke, ili stablo čije su se grane polomile zbog roda, snega i vetra, to možete uraditi uz pomoć rezidbe. Ovim tzv. podmlađivanjem uspešno se obnavlja rodna površina krune, produžava rodnost i poboljšava kvalitet plodova. Međutim, ako su stabla suviše stara i iznurena, najčešće nema efekta. Uglavnom se preporučuje za jabuke i kruške, ređe šljive, trešnje i višnje.

 

Najbolje je da se podmlađivanje starih stabala primenjuje postepeno, tokom dve-tri godine, uz redovno đubrenje, negu i zaštitu od bolesti i štetočina. Svake godine rezidbom treba da se obnovi oko 35 odsto grana u kruni.

U prvoj godini na stablima koja se podmlađuju izbacuju se polomljene, suve i grane koje zasenjuju krunu. U narednim se skeletne grane skraćuju na bočnu granu ili grančicu, koja se ostavlja radi regulisanja priticanja hrane u blizini mesta preseka.

 

Deblje grane se pažljivo prekraćuju, vodeći računa da ne dođe do njihovog cepanja. Što je rana veća, potrebno je više vremena za potpuno zarastanje. Da bi se u toku odsecanja sprečilo njihovo lomljenje i cepanje, a time i stvaranje velikih rana, prvo treba napraviti rez s donje strane, a zatim sa gornje, i na kraju ih potpuno odrezati. Preseci se obavezno zaglade oštrim nožem i premažu kalem-voskom. Za vreme podmlađivanja, ali i naredne dve-tri godine, treba odstranjivati izbile vodopije i voditi računa da se pravilno formira oblik krune.

 

Poseban oprez je potreban ako ovakva stabla imaju oštećenja u vidu manjih ili većih rupa na mestima gde su nekada bile grane, gde je kora ispucala od niskih temperatura ili je mehanički oštećena. Takve rane se prvo dobro očiste do zdravog dela, a zatim dezinfikuju i na kraju zatvore, za šta može poslužiti i kalemarski vosak. Ispucala ili oguljena kora se čisti metalnom četkom ili posebnim strugačima. Odstranjuju se i smolotočina, mahovina i lišajevi, ali i legla gusenica koje su na stablu našle zimsko sklonište. Prilikom obavljanja svih poslova ne treba zanemariti značaj dezinfekcije alata.

 

S.Malinović

Februar 2019.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 562.