Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

KONZERVIRANA SNAGA BAČKOG SUNCA

Došli smo na ideju da pokušamo da ga sušimo, konzerviramo uljem i dodamo mu aromatično bilje da bi i van sezone mogao da posluži kao dodatak salatama, testeninama, picama ili kao samostalni namaz -  kaže Igor Olujić, jedan iz tročlane ekipe mladih preduzetnih poljoprivrednika

Ljubav prema prirodi i biljkama ih je stalno terala napred, pa je i najnoviji proizvod rezultat ne toliko smisla za biznis, koliko želje da od prirode i uz nju žive i stvaraju egzistenciju svojim porodicama.
Sada somborski sušeni čeri paradajz može da se nabavi u tri varijante – pikant, sa začinskim biljem i sa kozijim sirom.
- Kada insistiramo na redukovanju hemije, to nije neka puka marketinška fraza već naša svakodnevica, jer smo u ovu priču ušli i zbog nas samih, zbog naše dece, koja bez straha od herbicida ulaze u plastenike, beru paradajz i jedu ga tako svežeg, sa grane, bez pranja ploda – veli Damir Demonja.

Mada su botaničari jednoglasni, laici se i dan-danas dvoume da li je edenska biljka, paradajz, iliti Solanum lycopersicum, povrće ili voće i da li su za njen prenos na Stari kontinent zaslužni Kristofor Kolumbo, koji je uz Ameriku “otkrio” i paradajz 1493, ili je španski istraživač Kortez prvi doneo male žute plodove paradajza u Evropu nakon što je zauzeo astečki grad Tenočtitlan u današnjem Meksiku 1521. Dakle, paradajz, koji je poreklom iz Perua, i koji je bio kultivisan još za vreme vladavine Asteka, a  koji je gurmanima i domaćicama veoma teško klasifikovati, ali pošto je „poslednja“ ona botaničarska - nepobitno  spada u voće, pošto nauka smešta paradajz, uz krastavac u istu kategoriju voća kao i tikvice i plavi patlidžan.
Da li su se ovim, u suštini teoretskim dilemama bavili i mladi Somborci Davor Demonja, Igor Olujić i Saša Popović kada su pre petnaestak godina počeli da se bave plasteničkom proizvodnjom, odnosno uzgojem rasada povrća i cveća, u krajnjoj liniji je i nebitno.  Činjenica je  da njihov najnoviji proizvod - sušeni čeri paradajz, izaziva ne samo pažnju, već i komercijalno interesovanje srpskog, ali i sve probirljivijeg evropskog tržišta, tako sklonog zdravoj ishrani.


            Traganje za najboljim receptima


- Čeri paradajz je i na srpskom tržištu odavno prešao put od dekorativnog elementa na trpezama do skoro neizostavnog sastojka sezonskih salata, a pošto je znatno kvalitetniji i slađi i sadrži mnogo bolji odnos hranljivih materija od svojih „normalnih“ srodnika, došli smo na ideju da pokušamo da ga sušimo, konzerviramo uljem i dodamo mu aromatično bilje, da bi i van sezone mogao da posluži kao dodatak salatama, testeninama, picama ili kao samostalni namaz -  počinje priču o ovoj poslovnoj avanturi somborskog trija Igor Olujić, po akademskom obrazovanju inženjer zaštite bilja. - Prošlu godinu smo iskoristili za eksperimente, pa smo napravili nekih petstotinak teglica, koje su naišle na dobar odziv prijatelja, ali i ljudi od struke u restoranima koji su nam poslužili kao „kontrolna grupa“ u tom našem eksperimentu - kaže Igor.
Prema njegovim rečima, metodom pokušaja došli su do zaključka da korišćenje isključivo maslinovog ulja, koje je po svojoj prirodi mnogo aromatičnije od suncokretovog, donekle „ubija“ ukus čerija pa se nakon niza eksperimenata došlo do najoptimalnije kombinacije ova dva ulja, a za sada somborski sušeni čeri paradajz može da se nabavi u tri varijante – pikant, sa začinskim biljem i kozijim sirom.
-Do ideje o pikant sušenom čeri paradajzu smo došli zbog moje druge opsesije, uzgoja raznih vrsta ljutih papričica, poreklom iz tropskih krajeva, kao što je halapenjo - daje genezu njihovog traganja za najboljim receptima Davor Demonja, Igorov kolega sa fakulteta.  – Ipak,  konačnu reč u izboru kombinacija smo prepuštali Saši, kojem je jedna od strasti gastronomija, zbog koje je pohađao i nekoliko ozbiljnijih kuvarskih kurseva. E, sad, naravno da to nije cela priča, u teglicama pored paradajza, začinskih biljaka, sira ili ljutih papričica ima još nekih sastojaka, ali to je ipak naša mala poslovna tajna - smeje se Davor i ne propušta da naglasi zasluge trećeg člana somborske ekipe mladih, vrednih i preduzetnih poljoprivrednika.


            Na menijima srpskih, slovenačkih i švedskih restorana


Na zajedničkom imanju ovog trojca, na periferiji Sombora koju ovdašnji žitelji zovu Centrala, trenutno je pet plastenika i jedan staklenik, u kojima se pored čeri paradajza proizvode stotine  hiljada biljčica rasada kupusnjača, zelene salate, cveća... Počelo je sve sa jednim plastenikom, a sada je svaki od njih, pa i najnoviji, sa dva sloja plastične pokrivke između kojih kompresori uduvavaju vazduh, snabdeven sistemima za navodnjavanje kap po kap, ali i centralnog grejanja koje se aktivira na nižim temperaturama, kojima obiluju bačke žestoke zime zbog kojih se Sombor često nađe na pijedestalu najhladnijeg grada u državi.

- Najteže je kada za „debelog minusa“ padne i sneg, pošto se tada dešava da, uz celodnevna i noćna dežurstva u plastenicima, odnosno kotlarnici, nekoliko puta moramo da uklanjamo sneg i led sa plastenika ili da po ceo dan prolazimo automobilima prilaznim putem i pravimo prtine, da ne bismo ostali zavejani.
Jednoipodecenijski put do toga nije bio nimalo lak, kako kažu ovi ambiciozni Somborci, ali ljubav prema prirodi i biljkama ih je stalno terala napred, pa je i najnoviji proizvod rezultat ne toliko smisla za biznis, koliko želje da od prirode i uz nju žive i stvaraju egzistenciju svojim porodicama.
- Zahvaljujući tome što se radi o plasteničkoj proizvodnji, moguće je upotrebu zaštitnih hemikalija potpuno eliminisati, pa tako na tragu potpune organske proizvodnje koristimo bumbare za oprašivanje biljaka, zahvaljujući našim prijateljima Babićima iz Sombora, koji kao biolozi već godinama jedini u Srbiji rade na produkciji bumbara namenjenih oprašivanju ne samo plasteničkih zasada - veli Damir Demonja. - Kada insistiramo na redukovanju hemije, to nije neka puka marketinška fraza, već naša svakodnevica, jer smo u ovu priču ušli i zbog nas samih, zbog naše dece, koja bez straha od herbicida ulaze u plastenike, beru paradajz i jedu ga tako svežeg, sa grane, bez pranja ploda.
Da ovakav pristup organskoj plasteničkoj poljoprivredi, ali i prerađivačko-prehrambenoj proizvodnji ima perspektivu govori i činjenica da je proizvod trojke Olujić-Demonja-Popović od ove jeseni moguće pronaći i na menijima, ne samo srpskih, već i pojedinih restorana u Sloveniji i Švedskoj, a ako je suditi po njihovoj do sada demonstriranoj upornosti - tu nije kraj.

 

M.Miljenović

Decembar 2018.


Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 560.